Očuvanje tradicije u potkopaoničkim selima

BS
BS avgust 17, 2018 07:39

Na sredokraći puta, od Brusa ka Kopaoniku, na 1.000 metara nadmorske visine, smestilo se Radmanovo. Jedno od šezdesetak sela rasutih po obroncima i podnožju planine sa bruske strane, u kojem u skladu sa prirodom i tradicijom živi 140 meštana.

Na reci Graševki, koja razdvaja tridesetak domaćinstava Gornjeg i Donjeg Radmanova, nekada je skoro svaka kuća imala vodenicu. Danas žrvanj melje samo u dve. Zbog tradicije, trojica braće Savića su svoju obnovili pre tri decenije.

„Ne radimo usluge. Narod i nema potrebe, sve imaju gotovo da kupe. Međutim, mi meljemo za naše potrebe sve što treba. Kukuruz, ovas, spelta, raž i sve drugo „, kaže Milan Savić, suvlasnik vodenice.

„Za stoku najviše sameljemo, ali meljemo neki put i za nas, pšenicu za hranu. Malo je lepši, pitomiji hleb na kamenu nego na mlinu što kupujemo. Jeste to malo ‘belši’ tamo, ali ovaj je lepši za jelo i zdraviji“, dodaje Radivoje Savić, suvlasnik vodenice.

Po Savi i Pavlu koji, po predanju, prvi nastaniše selo, u Donjem Radmanovu žive Savići, a kraj reke, u Gornjem Radmanovu žive Pavličevići. I jedni i drugi od stočarstva, proizvodnje krompira i jagodičastog voća.

„Nedostaje nam na prvom mestu put, asfalt. I drugo, omladina nam ‘bega’ zbog teškog rada pošto je ovde malo brdovit teren. Meštani se bave stočarstvom i uzgojem maline. Sad je trenutno sezona kosidbe pošto je malina završena. Poneki imaju malo zasada kupine, šljive i snalazi se narod u raznim situacijama da živi. Pogledom više je pre teži nego lakši život na selu jer poljoprivreda je uvek teška. Dosta nam kiša omela, odnela nam dosta rod maline, nismo mogli da oberemo sve. Možda 30-40 odsto je propalo“, priča Milan Savić, predsednik MZ Radmanovo. 

Berba kupina u punom je jeku. Rod se otima od promenljivog vremena. „Brzo trune. Zato beremo svakog trećeg dana, a imamo i druge obaveze, treba sad da kosimo i malo sena za stoku da to pripremimo za zimu, da bi mogli i mi da preživimo. Loša je situacija. Cena je nikakva. Beremo samo da ne ode baš, ono što kažu, u tangal, bez ništa. A inače nema tu nikakve računice. Na primer, nas troje danas da beremo, ne možemo da naberemo 150 kilograma i ako je cena 30 dinara to je 4.500, nemamo za po dnevnicu, a najmanja dnevnica jednog berača je 2.000. Ali šta da radimo, eto. Da ne propadne to sve da ode dole na zemlju i zbog toga beremo“, jada se Radosav Pavličević.

Od zaseoka na brdu do asfalta je dva kilometra makadama. Bez puta, subvencija i organizovanog otkupa teško je, kažu, opstati na selu.

„Iznad 55 godina ima pet, a ispod 55 ima još sedam-osam neoženjenih. Najveći je problem to i infrastruktura. Ovde je nekad bilo dobro. Bile su zadruge. Plaćano je na vreme. Išla je i rakija, i šljiva i sve živo što je moglo. I stoka i krompir isto, najboljeg kvaliteta. Sada nemaš kome da prodaš, a i cena je loša“, kaže neženja Bogdan Savić.

Put je loš, ali internet dobar. Društvene mreže pomogle su da u Pavličeviće iz Surčina stigne nova mlada, a ubrzo i dvoje dece. 

„Upoznala sam se sa Dejanom preko interneta. Došla sam ovamo, prvi put sam ga videla i on me pitao da li hoću da ostanem ovde, a ja kažem da hoću. Nit sam se tad pokajala, nit dan-danas. Ovde mi je lepše nego da sam u gradu. Uklopila sam se. Nije mi teško da sa njima idem u brdo da kupim seno i da malinu berem“, zadovoljna je Danijela Pavličević.

U voćnjacima grane od roda otežale. Selom se širi miris slatka, džemova i kompota, a kada se završe poslovi u polju, iz kazana će poteći prepečenica. Po drva za zimu, u štalu i njivu ide se od jutra. Preko dana je selo gotovo pusto.

„Ima puno posla. Beremo maline, sadimo krompir. Kod kuće žena uvek ima posla. Oko zimnice, oko ručka, doručka, da sredi, da počisti i tako. Kad malo padne sneg, nije baš lako. Inače dobro je“, priča domaćica Zlata Savić.

U rad se uzdaju, a veru čuvaju. Crkva posvećena Lazarevoj suboti čeka osveštanje. Dvadesetak mališana budi nadu u opstanak sela iz koga su mnogi otišli, ali ga nisu zaboravili. O tome svedoče i priče Boška Savića, o prošlosti, običajima i ljudima među koricama hronike sela – Radmanovu u čast, pokolenjima za nezaborav.

BS
BS avgust 17, 2018 07:39
Ostavite komentar

Nema komentara

Nema komentara

Još uvek nema komentara, ali ti možeš biti prvi ko će ostaviti komentar na ovaj članak.

Ostavite komentar
Vidi komentare

Ostavite komentar

Ostavite odgovor

This site uses Akismet to reduce spam. Learn how your comment data is processed.

 
Vreme na Kopaoniku

0°C
subjektivni osećaj 0°C
Mestimično oblačno

danas:
0°C / -7°C
sutra sreda četvrtak
2° / -4° -3° / -7° -2° / -8°

Komentari

  • Scele

    Scele

    Realno, i prošlogodišnja cijena je bila preskupa za ono što Kopaonik nudi. Sa ovim cijenama, Kopaonik je skuplji od većine…

    Vidi članak
  • Lazar

    Lazar

    Pozdrav Potreban nam je smestaj za dve porodice 5+4 (4 odraslih i 5 dece). Moze vikendica sa dovoljnim brojem…

    Vidi članak
  • Goxy

    Goxy

    Ocigledno nemate decu. Te pampers pelene i jesu za bazen, nisu one obicne :-D

    Vidi članak
  • Bg Diplomat prevoz

    Bg Diplomat prevoz

    Prevoz putnika na Kopaonik za Ski opening sezona 2018/2019 - polasci svakog petka i subote iz Beograda i sa Kopaonika!…

    Vidi članak
  • nataša stolica

    nataša stolica

    Poštovani, imam jednu molbu. Dali možda neko zna gde bi mogli da rezervišemo smeštaj za veliku grupu…

    Vidi članak

Utisci

utisci

Prijatelji

  GSS

Ski pass

ski pass