Josif Pančić – nasleđe koje ne zastareva

BS
BS oktobar 8, 2014 13:27

Josif Pančić – nasleđe koje ne zastareva

Ove godine se obeležava 200 godina od rođenja Josifa Pančića, prvog predsednika Srpske kraljevske akademije i najvećeg prirodnjaka 19. veka.

U sredu, 1. oktobra, otvorena je izložba „Josif Pančić – nasleđe koje ne zastareva“ u Galeriji nauke i tehnike SANU, povodom dva veka od rođenja ovog naučnika i istraživača. 

Na postavci je prikazano delo i rad Pančića na istraživanjima flore Srbije, Crne Gore i Bugarske, kroz karte putovanja, herbarski materijal i brojne fotografije biljaka koje je izučavao, originalna prepiska, knjige i druga građa.

Predstavljena je i Pančićeva omorika, balkanska ramonda i sve biljke nazvane po velikanu srpske nauke, a uporedo sa njegovim naučnim otkrićima organizatori izložbe predstaviće i savremenu Crvenu knjigu flore Srbije o iščezlim vrstama koje je otkrio.

Josif Pančić je rođen 5. aprila 1814. godine, u selu Ugrini, u nekadašnjem Austrijskom carstvu, a današnjoj Hrvatskoj. Bio je najveći srpski botaničar, lekar i prvi predsednik Srpske kraljevske akademije.

Josif Pančić je osnovnu i srednju školu završio u Hrvatskoj. Služio se latinskim i nemačkim jezikom, a sam je savladao i engleski, francuski, italijanski i španski.

U Zagrebu je upisao visoku školu Regia Academica Scientiarum na Filozofskom fakultetu. No, kako je oduvek bio naklonjen prirodnim naukama, Filozofski fakultet nije mogao da zadovolji sva njegova interesovanja. Stoga, nakon što je diplomirao, odlazi u Peštu, gde upisuje Medicinski fakultet, na kome se u to doba održavala nastava iz prirodnih nauka. Diplomirao je, i 7. septembra 1843. godine postao doktor medicine odbranivši tezu Taxilogia botanica, koju je posvetio svom stricu Grguru, koji mu je i omogućio školovanje.

Po završetku studija nije želeo da se zaposli u državnoj službi, već je privatno radio kao lekar. Međutim, taj posao nije donosio dovoljno finansijskih sredstava, pa je radio i kao učitelj u Banatu. Za to vreme obišao je Deliblatsku peščaru i peo se na Karpate, a u rudnicima je otkrio mnoge interesantne stene i minerale.

Nakon dve godine otišao je u Licu i tamo upoznao floru primorja, zatim u Beč, gde je dopunio svoj herbarijum. U Beču stupa u kontakt sa Vukom Karadžićem, koji ga savetuje da ode u Srbiju. Gotovo bez novca, Pančić je poslušao njegov savet, i posle nekog vremena, uprkos velikim preprekama, zapošljava se kao profesor.

Dugo je radio na Velikoj školi u Beogradu. Napisao je nekoliko udžbenika kao što su: „Zoologija“, „Mineralogija i geologija“ i „Botanika“. Bio je osnivač i prvi predsednik Srpske kraljevske akademije.

Kada je 1855. godine prvi put čuo da u Zapadnoj Srbiji postoji posebna vrsta četinara – omorika, Pančić se ozbiljno posvetio pronalasku ovog do tada nepoznatog drveta. Bilo mu je potrebno narednih desetak godina da je pronađe na planini Tari. Ovaj četinar, u njegovu čast, nosi naziv Pančićeva omorika.

Tokom svog višegodišnjeg rada otkrio je 102 i opisao oko 2500 biljnih vrsta. Takođe, proučavao je ptice i ribe i otkrio dve vrste skakavca. Bio je otac ekologije u Srbiji, prvi je naučno opisao, obradio i sistematizovao njenu floru.

Umro je 25. februara 1888. Po njemu je imenovan i Pančićev vrh, najviši vrh na planini Kopaonik, gde se nalazi i mauzolej u kom je sahranjen 1951. godine.

AUTOR: Tijana Marković
Elementarium

BS
BS oktobar 8, 2014 13:27
Ostavite komentar

Nema komentara

Nema komentara

Još uvek nema komentara, ali ti možeš biti prvi ko će ostaviti komentar na ovaj članak.

Ostavite komentar
Vidi komentare

Ostavite komentar

Ostavite odgovor

This site uses Akismet to reduce spam. Learn how your comment data is processed.

 
Vreme na Kopaoniku

-1°C
subjektivni osećaj -1°C
Sunčano

danas:
0°C / -11°C
sutra subota nedelja
-2° / -9° -6° / -7° -4° / -9°

Ski pass

Komentari

  • Marko

    Marko

    Da li je moguce da iz Nisa ima samo jedan polazak dnevno i da autobus prelazi 130km 5 sati, koliko…

    Vidi članak
  • Petar

    Petar

    Bio bi vam zahvalan ako mozete da preporucite smjestaj blizu staza za 2 porodice, 5+4 osoba na Kopaoniku.…

    Vidi članak
  • Vladimiro

    Vladimiro

    Kako ih nije sramota podigli cene ski pass a a evo treći dan niko ne sredjuje staze koje su sada…

    Vidi članak
  • Vladimir

    Vladimir

    Da li je švedski sto za doručak?

    Vidi članak
  • Sonja

    Sonja

    U svajcarskoj je 50chf za jedan dan,stvarno su preterali sa cenama na kopaoniku

    Vidi članak

Utisci

utisci

Prijatelji

  GSS